Najsmrtonosnija oružja u borilačkim veštinama su leptirov mač i zmajeva motka, koja su razvili Shaolin monasi, a unapredili rani Wing Chun vežbači. To je zato što leptirov mač funkcioniše kao produžena borčeva ruka, tako da ne povećava domet ruke nego može simultano biti koordinisan za napad i odbranu. Osim toga, mač se može okretati unutar ruku. Pokret je skriven i podmukao kada napad krene iz bloka, obično hvatajući protivnika van garda.

Leptirov mač je oružje korišćeno u borilačkim veštinama u južnoj Kini. Dužina sečiva ovog oružja je jednaka razdaljini između pesnice i podlaktice. Štitnik je namešten na samom kraju mača kako bi zaštitio ruku. Specijalna dužina sečiva je dizajnirana da bi omogućila lakše manevrisanje. Na primer, da je sečivo duže od dužine između pesnice i podlaktice, borac ne bi bio u mogućnosti da ga vrti između svojih ruku. Međutim, oblik leptirovog mača i način na koji se koristi, je različit u severnoj Kini. Sa severno kineskim leptirima rad nogu korisnika u šutiranju je nervozniji, ali leptiri u južnoj Kini se koriste najviše u borbama na blizu, zbog njihovih malih dimenzija, sa naglaskom bačenim na preciznost i koordinacijuoba mača u isto vreme. Jedan savremeni stručnjak „Hung Gar“ stila, Wong Frei Hung, je bio specijalno spominjan po svojoj veštini u upotrebi ovog oružja.

Wing Chun "Bart Jarm Dao" – Leptirov mač sa osam sečiva

Wing Chun leptirov mač sa osam sečiva se takođe naziva Wing Chun „Bart Jarm Dao“. Ime Bart Jarm Dao je izvedeno iz primarne namere tvorca koji je izmislio tehniku napada uglavnom ciljajuci na ručni zglob, lakat, koleno i nožni zglob. Svrha ovoga je bila pre da se osakati protivnik nego da se ubije, pošto je Wing Chun Bart Jarm Dao nastao u hramu Shaolin i korišćen od strane monaha i časnih sestara prilikom njihovih putovanja. Često su nosili velike količine novca koji su dobijali od svojih donaora. Isto tako često su bili napadani od strane pljačkaša koji su hteli da ih orobe. Monasi su bili spremni na ovo i bili opremljeni leptirovim mačevima, skrivenim sa strane u njihovim cipelama. Kada bi se suočavali sa banditima izvlačili bi mačeve i borili se protiv njih. Pošto im vera nije dozvoljavala da ubijaju, njihov cilj je bio da osakate protivnika u predelu zgloba, lakta, kolena ili zgloba na nozi.

U dinastiji Ching (1644 – 1911. god.n.e.), Kinom su upravljali Manču osvajači uz pomoć tibetanskih monaha i njihove vere. To je bilo vreme kada je sa 98 procenata Kineza, zvanim Honi, upravljano od strane 2 procenta Mančua.

Uz savete tibetanskih monaha Manču uprava je zabranila svo oružje i pokušavala je da uspostavi potpunu kontrolu nad Kinom. Tibetanski monasi su smislili način kako bi doneli mnogo nepravednih zakona za Hone. Na primer: svoj ženskoj prvorođenoj deci su morali da vezuju stopala tako da, kada bi porasla, postala bi obogaljena i pokreti bi im bili ograničeni i zavisni od roditelja ili muževa. Ograničili su i radne mogućnosti Hona. Honi su bili u nemogućnosti da napreduju u vlasti iznad određene granice. Uprava ih je opterećivala velikim taksama na zemlju kako bi mogli da imaju kompletnu ekonomsku kontrolu nad honskim narodom. Treniranje Kung Fua je takođe bilo zabranjeno za Hone.

Međutim, Manču vlast je prihvatila kulturu Hona. Zato što je tibetanska religija izdanak budizma, praktikovali su mnoge prastare rituale koristeći ljudske kosti kao pribor prilikom obreda i kao amajlije. Uprava je zato poštovala hram Shaolin kao budističko svetilište. Neki honski borci su počeli da treniraju vojsku revolucionarista veštini Kung Fua, koristeći hram Shaolin kao tajno mesto treninga. Koristeći tradicionalni Shaolin sistem bilo je potrebno 15 do 20 godina da se utrenira Kung Fu majstor. Potreba da se razvije novi i efektivniji borac je postala kritična kada su neki od postojećih Kung Fu majstora počeli da rade za Manču vlast. Petorica velikih majstora iz Shaolina su planirali da razviju novu formu, koja bi imala kraći trening i bila efikasnija od ostalih sistema ranije razvijenih. Petorica učitelja su se sastali da razmotre prednosti svakog od njihovih posebnih sistema Kung Fua, i da odaberu najefikasniji trening metod od svakog. Razvili su princip i program treninga Wing Chuna koji je trajao samo pet godina do majstorskog zvanja. Nazvali su sistem Wing Chun, što znači „buđenje proleća“. Međutim, pre nego što je ovaj novi sistem mogao biti sproveden u delo, hram Shaolin je napadnut i spaljen od Mančua. Ng Mui, časna sestra koja je jedina preživela, prenela je svoje znanje mladoj devojčici, siročetu, koju je nazvala Wing Chun.

U korak sa razvitkom Wing Chun sistema, leptirov mač ili Bart Jarm Dao je odabran kao jedino oružje u Wing Chun sistemu, jer je zbog svoje dužine lak za skrivanje. Mogao je biti korišćen kao produžetak ruke i bio je najsmrtonosnije i najefikasnije oružje uopšte. To je zbog toga što Bart Jarm Dao sistem podržava trening koordinacije dva mača, trening očiju, zglobova i rad nogu. Sam princip je zasnovan na činjenici da svaka odbrana podrazumeva kontranapad i svaki napad podrazumeva hvatanje, pariranje i imobilisanje svakog pokreta protivnikovog oružja. Osim toga bio je dizajniran da koristi principe Wing Chun sistema borbe i samim tim postao šampion svih oružja.