U toku završnice vladavine dinastije Ming, negde oko 1644.g.ne. Manču vojska sa severoistoka Kine je ponudila Kini da obuzda građanski rat. Pre nego što im je bilo dozvoljeno da dovedu svoju vojsku u Kinu, morali su da se obavežu da će, čim revolucija bude ugušena, napustiti kinesku teritoriju. U svojoj obavezi Mančui su rekli, da ako oni prekrše svoje obećanje o napuštanju Kine, da će služiti kineskom narodu kao konji i stoka, ili će odmah propasti. Uz pomoć tibetanskih monaha, po gušenju revolucije, Mančui su prekršili svoje obećanje, i ostali da uspostave dinastiju Ching.

Pošto se ponovo zavetovala, dinastija Manču je s ciljem napravila sve uniforme, počev od cara, pa sve do najnižih podanika sa potkovicama na rukavima. Osim toga, čak njihov pozdrav i način na koji su klečali podsećao je na konje i krave. Smatrano je da je razlog što su Mančui izveli ovu akciju, da bi potvrdili svoj ostatak u Kini, tako da ne odu odmah.

Iako su Mančui činili samo 5% kineske populacije, nisu oklevali ni trenutka da porobe Hone koji su sačinjavali 90% populacije i bili podeljeni građanskim ratom u to vreme. 1644. godine Mančui su postavili dinastiju Ching koja je trajala sve do 1911. godine.

Po savetima tibetanskih monaha, Manču vlast je stavila van zakona svo oružje i vežbe Kung Fu-a. Tibetanski monasi su im takođe savetovali da traže potpunu kontrolu Kine. U početku, Honima je bilo zabranjeno da se venčavaju sa Mančuima. Ovaj zakon je preinačen na prelasku u ovaj vek. Dalje, uz savete monah, Manču vlast je donela mnoge nepravedne zakone za Hone. Na primer: sva ženska novorođenčad Hona, su bila obavezna da im se od rođenja vezuju stopala, tako da su morale da rastu nepravilno, a njihova pokretljivost je totalno svedena na minimum. One bi bile u potpunosti zavisne od svojih roditelja dok rastu, a i od svojih muževa i od drugih ljudi oko njih, kasnije u svom životu. Mančui su takođe ograničili radne mogućnosti Hona. Pušenje opijuma je bilo promovisano u Honskoj zajednici, ali je bilo zabranjeno Mančuima, zato što su po savetu tibetanskih monaha znali, da će zavisnost sigurno uniziti građanstvo Hon. Honima nije bilo dozvoljeno da se mešaju sa Mančuima, i ovaj zakon je isto preinačen početkom dvadesetog veka.

Tokom ovog vremena, vežbanje Kung Fua je bilo zabranjeno. Svako ko je uhvaćen u vežbi bio je uhapšen i zatvaran na duže vreme. Postojao je samo jedan izuzetak. Shil Lim hram, cenjen od strane tibetanskih monaha, bio je specijalno privilegovan. Treniranje Kung Fua je bilo dozvoljeno u hramu, i iz zdravstvenih i iz mentalnih razloga.

U početku dinastije Manču, dosta majstora borilačkih veštinaje počelo da radi za vladu Manču. Većina ovih buntovnika je bila sa severa. Uglavnom su bili majstori Bart Quar (oktagonal) Yin Yee (oblici i forme) i Tai Chi (dva ekstrema) stila.

U stvari, podanici Mančua su voleli Tai Chi i on je vežban od strane konkubina i evnuha, kao lek njihovoj dosadi u palati. Oni su komponovali muziku za Tai Chi pokrete. Ovo objašnjava zašto je Tai Chi bio toliko popularan na severu. Na jugu, borci su uvek poštovali Tai Chi majstore, smatrajući ih izdajnicima naroda Hon.

Uz dosta različitih načina obožavanja, tibetanski monasi su uneli jedinstven stil borilačkih veština zvan „Božanska borba“. Vežbači su prolazili kroz rituale i serije pokreta pre borbe, i dovodili su sebe u specijalan trans. Tvrdili su da mogu da izbegnu povređivanje, da neosećaju bol kada su udareni i da mogu čak da zaustave nož ili metak da ne prodru u njihovo telo. U dvadesetom veku, ovi vežbači su bili glavni akteri Bokserskog ustanka. Uzdizanje Boksera je izazvalo masakr stranih misionara i porodica diplomata stacioniranih u Kini. Ovo je vodilo napadu ujedinjenih zapadnih armija na Kinu. Njihovo verovanje da mogu da zaustave metak svojom magijom se ispostavilo netačnim, tako da su Bokseri bili poraženi. Kina je osramoćena i ponižena ponovo, glupošću i manipulacijama tibetanskih monaha narodom i vladom Kine u to vreme.

Vlast je poštovala hram Šaolin kao budističko svetilište. Neki Honski borci su počeli da treniraju revolucionarnu armiju veštini Kung Fua, koristeći hram Šaolin kao tajno mesto za trening. Po tradicionalnom Šaolin sistemu je trebalo 15-20 godina da se istrenira jedan Kung Fu majstor. Potreba da se razvije novi i efikasniji borac, postala je aktuelna kada su neki od Kung Fu majstora počeli da rade za vladu Mančua. Petorica velikih Šaolin majstora su planirala da razviju novi oblik koji bi imao kraće vreme treninga i koji bi bio efektivniji od ostalih sistema razvijenih ranije. Tih pet učitelja su se sastali da prodiskutuju o vrednostima svakog od njihovih sistema Kung Fua, i odabrali su najefikasniji metod treninga za svaki sistem. Razvili su princip programa treninga Wing Chun, koji traje samo pet godina. Oni su nazvali ovaj sistem Wing Chun što znači „večno proleće“. Međutim, pre nego što je ovaj novi sistem počeo da se primenjuje, Manču vladi je dojavljeno i hram Šaolin je napadnut i spaljen. Ng Mui, časna sestra, je jedina preživela iz originalne grupe od njih petoro. Pošto je Ng Mui uspešno prevela pokrete u teoriju novog sistema, prenela je svoje znanje na mladu devojčicu siroče, koju je nazvala Wing Chun.

Pre no što je hram Šaolin spaljen, svi Shil Lim đaci su morali da prođu kroz test 108 Drvenih lutki. Ove polumehaničke drvene lutke koje su bile postavljene u 108 različitih pozicija, i strategijski raspoređene, predstavljale su veliki izazov vežbačima.

Pored svega, od vežbača je traženo da prođe kroz ceo prolaz, boreći se sa nepredvidivih 108 drvenih lutaka i da izađe na drugom kraju prolaza pre no što se zapale krajevi štapova koji su goreli. Zato je ovaj test cenjen kao najteži završni test u hramu Shil Lim.

Kroz vekove bilo je dosta sposobnih boraca koji su pali na ovom ispitu. Međutim, kada je hram spaljen, plan prolaza drvenih lutaka, dizajn različitih mehaničkih lutaka i ceo plan, su spaljeni sa njim. Veliki učitelj Ng Mui je odlučila da zameni prolaz 108 drvenih lutaka sa jednom Wing Chun drvenom lutkom. Čak iako je mehanički pokret bio izbačen sa Wing Chun lutke i nema plamena koji ograničava vreme, Wing Chun lutka je teža i naprednija za rad. To je zbog toga što je vežbač morao da ima bolju brzinu, tajming, reflekse, kordinaciju i pokretnost.